Propali svetovi i uzaludni snovi

Dugo me je slušao i klimao glavom. Kroz prste je provlačio cigaretu i povremeno ispuštao kratke oblačke dima. Iako je možda bio nezainteresovan za moje reči, trudio se da izgleda kao da želi da posavetuje i bude od neke koristi.

Moguće da samo voli dramske pauze. Možda samo nije znao šta da kaže, ili još gore, tačno je znao šta će reći, samo je birao prave reči. Trudio se da zvuči što bezazlenije kako ne bi trenutno stanje učinio još gorim.

Na kraju je rekao:

Ali draga moja, ovo nije Zemlja čuda, ti nisi Alisa, osvesti se. Dođavola više sa tom bajkom i tom pričom, završi je već jednom. Počni da pišeš nešto drugo, nešto lepo. Mani se tuđih reči, okani se onoga što je bilo. Sve je to u tvojoj glavi.

Umesto da nastavim dalje, ostala sam da tapkam u mestu izmišljajući nove svetove, nas u drugačijem svetlu i okolnostima, tražeći smisao i pokušavajući da prihvatim da verovatno posle ovoga više nikada ništa neće biti isto. Možda je tako i bolje. Moramo ponekad da se pomirimo sa tim da se dešavaju stvari koje će nas promeniti iz korena. Da ćemo postati nešto što nikada nismo ni slutili da ćemo postati, da će se probuditi naše mračne strane, nikom otkrivene. Moramo da shvatimo da ljudi odlaze, želeli to ili ne.

Želela sam da isečem kosu u kojoj sam nosila sve snove, mirise kojima sam htela da opčinim, mirise koje nisam želela da zaboravim, dim cigarete koju sam prvi put zapalila iz želje da se smirim, kao da bih time uspela da se otarasim svega što me muči. Želela sam da je pustim da ode u etar, mislila sam da ću biti lepša ako je nemam jer se samo hrabri usuđuju da urade tako nešto. Želela sam da uzmem makaze i teatralno uz histeričan smeh pomešan sa plačem, bez ikakvog reda, sečem pramen po pramen i bacam na pod.

Uvek sam znala da budem jaka na rečima kada sakupim dovoljno hrabrosti, ali nikada da se suočim oči u oči sa nekim. Umela sam da budem i previše iskrena tražeči isto. Ne znam kako sam nekim ljudima otvarala dušu i očekivala da će je držati kao malo vode na dlanu. Kako sam uopšte bila toliko glupa misleći da će se poneti zaštitnički prema meni, kako sam dozvolila da iskoriste to što znaju moje slabosti.

Sećam se da se nakon dugo vremena javio jer je čuo šta se dogodilo, i sećam se da sam mu rekla kako više nikad neću biti ono što sam bila. Ovo nije više moja Zemlja čuda, ovo je neki užas iz kog ne mogu da se probudim. Ipak, najteže mi je kada ostanem bez reči. Tada bih vrisnula ceo jedan svemir da mogu, ispričala sve ono što niko do tad nije. Ali ne mogu, jezik se zaveže, dah zastane u grlu i krene da guši, misli lude.

I srušili su mi se svetovi! Padali su i krvarili, a ja sam plakala i želela da se sve što pre završi. Želela sam da vidim dokle mogu bol da izdržim, želela sam da ispitam krajnje granice izdržljivosti svog organizma, htela sam da se srušim znajući da sam probala da odem korak više i postanem otpornija. Htela sam da se izložim fizičkom bolu kako bih umanjila psihički. Htela sam da plačem na sav glas i vrištim istovremeno na nekoj litici gde mi je ceo svet pod nogama. Ceo svet koji se rušio više nego sve civilizacije ikada. Svet, mali i bedan, koji sam želela da zagrlim svaki put iznova i iznova, žaleći što sam dozvolila da se polomi, moleći ga da se vrati, da će sve biti kao pre, pa čak i bolje. Lažna obećanja, izmišljeni horizonti. Ovo nije trebalo da postanem.

Uprkos svemu, nastavio je da me sluša i da klima glavom, kao da je beležio u nevidljivi notes beleške kao kada psihijatar sluša pacijenta. Izgledao je kao da želi nešto da kaže, ali da ne zna najbolji način da odabere prave reči. Sada sam stajala pognute glave, trudeći se da zadržim poplavu osećanja koja su me obuzela. Shvatala sam da je vreme da podignem glavu, da potrčim i odem što dalje odatle.

Na kraju sam poslednji put skupila hrabrosti, pribrala se i rekla:

Ovo više nije moja priča.

Advertisements
od Kapljica u Zemlji čuda

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s