Moj, a opet ničiji

Stavio je ruku na cilindar i naklonio se u znak pozdrava. Otišao je i svojim odlaskom je odneo hrpu papira, ideja i priča koje smo zajedno stvarali. Ostadoh da stojim, ostavljena da mašem na jednom peronu njegovog života pamteći miris njegove kože na vanilu i smog pri našim susretima.
Bilo je tako lako voleti ga i poklanjati mu svu svoju energiju i pažnju, ne ostavljajući ništa za kasnije. Bilo je lako prepustiti se, naša ljubav bila je vanvremenska, bezgranična, divlja i vrela. Jedno drugom smo bili suština, razlika i nestala duša.

Image

Jednom mi je rekao da se pazim rupa belih zečeva što kasne. Nisam obratila pažnju. A sve je počelo kada sam ugledala zvezdu padalicu i poželela njega. Tada sam se saplela i stropoštala u zečju rupu. I dospela sam u izobličen svet njegove stvarnosti, zaljubila se u njegove poglede na daljine i nebo, izmenila svoj svet! Tu, na prerazu snova i jave, tamo gde se svetlost zvezda ljubi sa kapljicama kiše stvarajući dugu, nisam bila stranac, neko me je opazio i prepoznao! Neko me je pronašao iza svih boja i maski iza kojih sam se skrivala.

Image

Njegove reči bile su molitva, izgovorene u trenucima mira sa željom da se on održi. Postao je moj sluga, senka koja me je verno pratila, padala pred noge, pokoravala se mojim željama i hirovima. Bio je veran, ali je u sebi krio mračnu stranu rđavog gospodara. Iz očiju su znale munje da mu sevnu, znao je da uguši smeh i da me silinom svog besa baci u najstrašniju tamnicu okovanu tišinom. Okretao je kolo sreće kako je želeo, davao mi povoda da ga volim i grlim. Davao mi je razloga da mu srce iščupam iz grudi i da se grohotno i zlobno smejem držeći trijumf u rukama. Menjali smo uloge brže od svetlosti što putuje, ljubili se, povređivali, bahatili se. Uništavali smo snove, gazili po njima, pa posle od ostataka sklapali nove, jače i bolje.

Silili smo se, radili šta smo hteli. Rekoše da je u ljubavi sve dozvoljeno, a nas nije bilo briga šta drugi govore. Mi smo koristili ono što nismo imali, tražili se po prošlosti, želeli u sadašnjosti, odvojili u budućnosti. Nakon njega vreme se pojavilo, na licu su se ocrtavala sećanja, a ja sam prelazila put svoje linije života bez imalo straha. Za njega više nikad nisam čula. Možda je negde srećan, neka druga devojka mu donosi proleće, obasipa ga toplinom i srećom. Ko zna.

Image

Mili, sećaš me se? Ja sam sve ono što ne možeš da kontrolišeš. Ja sam sve što si rekao da nikad neću biti, izobličena od tvojih dodira, otrovana tvojim poljupcima, osakaćena i izujedana rečima. Zamišljena devojčica, bledog tena i smaragdnih očiju u ogledalu. Slika tvoje podsvesti, tvojih iluzija.

ImageStavio je ruku na cilindar i naklonio se u znak pozdrava. Senko, posetioče mog života, dečače mojih snova, ostaj mi dobro! Želim ti dobre drumove i zvezdane noći. Ja ću biti tamo gde me okolnosti bace kao staru krpenu lutku koja je dosadila deci. Za slučaj da jednog dana poželiš da mi se vratiš. I za slučaj da ja jednog dana, namerno, nepažnjom ponovo poželim tebe.

Advertisements
od Kapljica u Zemlji čuda